U znaku vampirice

 
Jedna od već nekoliko recenzija zbirke U znaku vampirice u izdanju Paladina i pod uredničkom palicom Gorana Skrobonje. Zbirka je sastavljena od ženskih vampirskih priča, a među autoricama je i redovna suradnica UBIQ-a, Veronika Santo. Prikaz je napisao Đorđe Bajić. (http://www.popboks.com/tekst.php?ID=9181)

U antologiji U znaku vampirice primetno je nastojanje neumornog Gorana Skorbonje da proširi spisak svojih saradnika. Tako je u najnovijim antologijama prisutan veći broj autora tj. autorki van fandomskog kružoka. Najpoznatije ime među damama je Mirjana Đurđević, autorka desetak romana i dobitinica prestižne regionalne nagrade „Meša Selimović“. Koristeći prepoznatljivi britki humor, Mirjana Đurđević ispisuje minijaturu Ko ti gleda profil. Njen „vampir“ je zapravo neostvareni pisac koji pod alijasom Arnold Paole (konsultovati Wikipediju za pojašnjenje) na Fejsbuku vreba svoje uspešnije kolege – od Ljubice Arsić, preko Dexe Pantelejskog, do same Mirjane Đurđević. Ko ti gleda profil će odlično zabaviti sve one koji dobro poznaju srpske književne (ne)prilike, dok će neupućeni verovatno ostati zbunjeni.
Laura Barna (čiji Topčiderski rubin otvara zbirku) i Mirjana Marinšek Nikolić (Opušak iz Fridine urne) priložile su priče koje mnogo duguju ranije objavljenim romanima ovih autorki (Moja poslednja glavobolja i Tri Fride). Ove dve priče bi bolje fercerale kao delići većeg mozaika, dok samostalno ostavljaju utisak (namerne?) nezaokruženosti. Jelena Lengold je u priči Da, ljubav nestaje raspisala svoje damsko pero; promišljanje muško-ženskih odnosa je njen književni prioritet, pa ostaje nedoumica zašto se nije pridržavala zadate teme i gde se zaturio traženi vampirski motiv.
Izvin’te, šta je s mojom kiflom? mlade Branke Selaković donosi duhovit prikaz beogradskog noćnog života. Ni Selakovićevoj vampiri nisu previše važni, mada se u završnici njene priče, kao šlag na torti, pojavljuje jedan krvopija sa krosdreserskim sklonostima. Verica Vinsent Kol (autorka krimića o privatnom detektivu Kumu) se u S one strane vremena i varke po prvi put u svojoj dosadašnjoj književnoj karijeri uhvatila u koštac sa fantastikom, sve to uz posvetu Luisu Kerolu i Hermanu Heseu.
Fandomašice su napisale četiri vibrantne i sokovima ispunjene žanr pripovesti. Nova nada Dragana Matović je svoju Revoluciju počela žestoko: detaljnim opisom divljeg seksualnog čina, a zatim, uz naklon Johnu Carpenteru i filmu Oni žive, prešla u noir mod. Biljana Malešević je u efektnom Plesu bez kraja predstavila vampirizam kao epidemiju koja preti da pokori čovečanstvo, dok se Sanja Pavošević (Lipova zgrada) opredelila za mračnu i nasilnu postapokaliptičnu viziju na tragu McCarthyjevog Puta. Ivana Milaković je u kratkoj priči Moj hrčak je vampir pomešala hororično i komično, na sličan način na koji je to uradila u zbirci Mačji snovi.
Za kraj: tri najbolje priče. Neda Mandić-Spasojević je ovoga puta, što i sama ne krije, inspiraciju pronašla u prozi već pomenute Mirjane Đurđević. Kako su prošli dani mrmota je šarmantna i zabavna storija koja vampirizam tretira na šaljivo-medicinski način. Veronika Santo se u Barbari ispred ogledala pozabavila problemima mlade kupoholičarke, Barbare iz naslova, lepe ali nesigurne žene za ukras koja zbog ljubavi prema firmiranoj odeći pristaje na okrutnu igru neizvesnog ishoda. Zbirku zatvara noveleta koju potpisuje Mina Todorović, poznata po romanu epske fantastike Vir svetova. Cigarete predstavljaju Minu Todorović u sasvim novom svetlu. Njena fatalna Lena će u maniru neumoljivih vamp zavodnica napraviti ršum u životima onih koji podlegnu njenim čarima.
To, naravno, nije sve. Vampiri takođe žele da ostave svoj znak... U muškoj antologiju nalaze se priče Vase Pavkovića, Miomira Petrovića, Gorana Skrobonje, Bobana Kneževića, Vuleta Žurića... Ali, o njihovim ugrizima nekom drugom prilikom...